ШТА ПОСЈЕТИТИ

Башчаршија

Башчаршија је стари базар Сарајева, и историјски и културни центар града. Башчаршија је саграђена у 15. вијеку када је Иса-Бег Исаковић основао град. Ријеч Башчаршија потиче из турског језика. Ријеч "баш", који је "баş" на турском буквално значи "глава", али у неким контекстима ипак "примарни", "главни", "капитал" и "чаршија" док "şарşı" на турском значи "базар" или "тржиште". Због велике ватре у 19. вијеку, Башчаршија се преполовила величином.
Башчаршија се налази на сјеверној обали ријеке Миљацке, у општини Стари Град. На Башчаршији постоји неколико важних историјских грађевина, као што су Гази Хусрев-бегова џамија и сахат-кула. Данас је Башчаршија највећа туристичка атракција Сарајева.


Посјетите локацију Сарајевског атентата

Вјероватно једна од најпознатијих локација у Сарајеву јесте она гдје се, код моста Латинска ћуприја, спајају улице Зелених беретки и Обала Кулина бана. На овом мјесту је Гаврило Принцип, члан револуционарне организације Млада Босна, 28. јуна 1914. извршио атентат на аустроугарског пријестолонасљедника, надвојводу Франза Фердинанда и његову супругу Софију.
Овај догађај, познат у историји као сарајевски атентат, био је непосредни повод почетка Првог свјетског рата, једне од најкрвавијих трагедија у људској историји. Атентат је извршен тачно испред тадашње трговине "Шилерова", а у згради се налази Музеј Сарајева 1878-1918.


Вијећница

Градска вијећница, позната под називом Вијећница, налази се у граду Сарајеву. Дизајнирана је 1891. године од стране чешког архитекте Карла Паржика, али је заустављен у раду на пројекту због оштрих критика министра Бењамина Калаја. У почетку је била највећа и најрепрезентативнија зграда аустроугарског периода у Сарајеву и служила је као градска дворана. Зграда је поново отворена 9. маја 2014. године.


Сарајевска катедрала

Катедрала Срца Исусова или Сарајевска катедрала је кршћанска црква у Сарајеву и највећа је катедрала у Босни и Херцеговини. Она је сједиште надбискупа Врхбосне, тренутно је кардинал Винко Пуљић, и централна католичка богомоља у граду. Катедрала се налази у старој градској четврти града.

 


Гази Хусрев-бегова џамија

Гази Хусрев-бегова џамија (турски: Гази Хüсрев Беy Цамии), у народу познатија као Бегова џамија, изграђена је 1530. године у средишту Башчаршије. То је највећа историјска џамија у Босни и Херцеговини и једна од најрепрезентативнијих османских структура на Балкану. Као централна Сарајевска џамија, од дана изградње па до данас, служи и као главна заједничка џамија Исламске заједнице Босне и Херцеговине.

 


Стара православна црква

Црква Св. Арханђела Михаила и Гаврила, у народу позната као Стара православна црква или Стара црква на Башчаршији, је храм Српске православне цркве који се налази у Сарајеву. Припада дабробосанској митрополији. Црква је посвећена Арханђелу Михаилу и Гаврилу, а подигнута је у 14. вијеку.
Проглашена je за национални споменик Босне и Херцеговине и представља најстарији и један од највреднијих културно-историјских споменика Сарајева. Налази се недалеко од Башчаршије, односно у дијелу Башчаршије који је урбанизован за вријеме аустроугарске управе.


Пећина Орловача

Пећина Орловача спада у ред највећих и најљепших пећинских система у Босни и Херцеговини. Удаљена је само 15 километара од Сарајева и лоцирана близу магистралног пута за Соколац код мјеста Сумболовац. У непосредној близини је извориште ријечице Сињево, у чијој позадини се налазе високе стијене брда Орловача (1056 м.н.в.) на којој се истиче је пећински отвор скоро 10.000 метара дугог истоименог каверозног система. До сада истражени дио пећине износи око 2.500 метара, са развијеним формама и детаљима пећинског накита: сталагмитима, сталактитима, пећинским стубовима, драперијама, различитим саливима, халактитима, арагонитима, коралним накитом и бигреним кадицама.


Музеј Сарајева

Музеј Сарајева је јавна установа основана од стране Кантона Сарајево, Федерација Босне и Херцеговине, и данас га чине централна зграда са депоима и пет депанданса: Сврзина кућа, Деспића кућа, Музеј Јевреја БиХ, Бруса безистан и Музеј Сарајево 1878-1914.
У депоима и депандансима се чувају и излажу музеолошки обрађени предмети који говоре о прошлости града Сарајева, од прахисторијских насеобина на Бутмиру, илирских и римских насеља, средњовјековне Босне, османске епохе и аустроугарског периода итд... до данашњих дана.


Парк Гаврила Принципа 

 Градски парк "Гаврило Принцип" или Принципов парк је новоизграђени парк у граду Источно Сарајево. Парк је отворен на Видовдан 2014. године, поводом стогодишњице Великог рата. Парк је изграђен тако да задовољи потребе становника свих генерација града Источног Сарајева. За најмлађе становнике Источног Сарајева изграђено је игралиште, са садржајима попут: љуљачки, клацкалица, гуменог града. Старији мјештани могу да се опусте играјући шах, на једном од два шаховска поља. Поред тога у парку је изграђен љетњи амфитеатар, клупе различитих облика и димензија, фонтана, у изградњи је градска чесма, поред парка се изграђују два спортска терена, а централно мјесто у парку заузима биста Гаврила Принципа.


Олимпијски парк Пале

Централно обиљежје парка је“Олимпијска пахуљица” на којој је урезано 16 имена паљанских олимпијаца.


Забавни парк "Sunnyland" -  Требевић

Sunnyland је први забавни парк са Alpine Coasterom у Босни и Херцеговини. Налази се у близини главног града Сарајева, на олимпијској планини Требевић. Од центра града до одличне забаве потребно је само пет минута вожње.
Главна атракција парка је Alpine Roller Coaster који ради на принципу гравитације и може досећи брзине до 40 км на сат. Адреналинска вожња и искуство за памћење је најбољи начин да опишете искуство вожње Alpine Roller Coaster. У склопу Sunnylanda, поред главне атракције, налазе се и ресторан Оxygen, кафић Ноова, играоница Чаробна шума, продавница сувенира, вањско игралиште, шеталиште, природна стијена за пењање и многе друге атракције.


Олимпијски музеј БиХ

Олимпијски музеј БиХ основан је са циљем да се трајно сачува успомена на организацију и реализацију XIV Зимских олимпијских игара (ЗОИ), које су 1984. године одржане у главном граду Босне и Херцеговине.
Од 1984. до 1992. године Музеј је дjеловао у репрезентативној вили у центру Сарајева, коју је чувени чешки архитекта Карло Паржик пројектовао за сарајевског адвоката и политичара Николу Мандића, а којем је, као предсједнику владе НДХ и народном непријатељу, након Другог свјетског рата одузет и живот и имовина.
Већ на самом почетку посљедњег рата у Босни и Херцеговини, 27. априла 1992. године, зграда Олимпијског музеја је гранатирана, а у пожару који је потом избио страдала је зграда и мноштво вриједних експоната. Ипак, највећи дио експоната је спашен и пренесен у Олимпијски комплекс Зетра, гдjе је 2004. године, у поводу обиљежавања 20. годишњице XИВ ЗОИ, отворен „нови“ Олимпијски музеј БиХ.
Фундус Музеја обновљен је донацијама бројних предмета везаних уз тематику XIV Зимских олимпијских игара, а у току је и процес обнове зграде Олимпијског музеја БиХ.


Стари јеврејски храм

Зграда је изграђена 1580. године, када је румелијски беглербег Сијамуш-паша наложио да се изгради један велики стамбени објекат за сефардске Јевреје који су 1566. године након протјеривања из Шпаније, дошли у Сарајево. Сефарди су са собом донијели и своје обичаје као и један од најзначајнијих рукописа из 15. стољећа, чувену Сарајевску Хагаду.
Документи и покретни предмети у музеју свједоче о животу и стваралаштву још једног народа који има значајног удjела у укупној хисторијској слици ове земље.
Градња је почела на мјесту тадашње Сијавуш-пашиних даира или Велике авлије, да би до краја 16. стољећа у простору Велике авлије настала прва синагога, Стари јеврејски храм.
Зграда је тешко оштећена у пожарима 1697. и 1788. године, а обновљена је 1821. године.
Посљедња молитва из Старог храма се чула шест дана након априлске окупације Сарајева, 1941. године. Током Другог свјетског рата, синагога је претворена у затвор, а потом и магацин. Од 1966. године, синагога након рестаурације постаје Музеј јевреја Босне и Херцеговине.


Новакова пећина

Новакова пећина се налази на стрмим литицама Романије, а добила је име по старом народном јунаку Старини Новаку. Старина Новак је историјска личност из друге половине XВИ вијека, поријеклом из Смедерева. Пећина се налази на надморској висини од 1515 м. Испод Новакове пећине су Цареве воде, најпознатије врело у широком појасу. Поред врела је водио Цариградски друм, који је једно вријеме спадао међу најважније путеве турског царства у Босни. Туристичка дестинација почиње од ловачког дома на Мајданима или планинарског дома у Стајни који се налази свега 4-5 км од Пала. Кажу да се умивањем у овом кориту постаје пет година млађи.


Земаљски музеј БиХ

Земаљски музеј БиХ бави се музеолошком, научном, одгојно-образовном и издавачком дјелатношћу, што је одредило и његову организацијску структуру.
Оснивањем Музејског друштва у Сарајеву 1884. године почео је рад на утемељењу Библиотеке Земаљског музеја БиХ, као прве научне библиотеке на тлу Босне и Херцеговине. Библиотека је почела са радом 1888. године, а од 1913., када је Музеј уселио у нове зграде, Библиотека је смјештена у просторије у којима се и данас налази.
Библиотека Земаљског музеја БиХ је организована као специјална научна библиотека, са око 300 000 свезака публикација (књига, часописа, новина).


Хисторијски музеј БиХ

Музеј је основан 28. новембра 1945. године као "Музеј народног ослобођења у Сарајеву", према закону који је донијело тадашње Предсједништво народне скупштине Босне и Херцеговине као земаљска установа под непосредним надзором Министарства просвјете "Народне владе Босне и Херцеговине". Данашњи назив Хисторијски музеј Босне и Херцеговине ступа на снагу 1994. године, када Музеј проширује дјелокруг рада на хисторију БиХ од доласка Славена на Балкански полуоток до савремене и независне Босне и Херцеговине.


Олимпијски комитет БиХ

Олимпијски комитет Босне и Херцеговине (даље у тексту ОК БиХ) је основан 4. јуна 1992. године. Након оснивања и првог наступа спортиста наше државе на Олимпијским играма у Барцелони 1992. године, усљедило је и званично признање од стране Међународног олимпијског комитета (даље у тексту МОК-а), који је своју Одлуку донио на засједању свог Извршног комитета у Монаку 24.09.1993. године.
Након оснивања и међународног признања, Олимпијски комитет Босне и Херцеговине је 08.12.2002. године уписан у регистар Министарства правде као прва спортска организација у коју се удружују национални спортски савези. Уписом у овај регистар, као и потписом Лозанске декларације од 28. jула 1999. године, Олимпијски комитет Босне и Херцеговине је конституисан у кровно спортско тијело државе Босне и Херцеговине.
ОК БиХ као члан МОК-а је обавезан у свом раду поштовати правила Олимпијске повеље, Статута МОК-а, Етичког кодекса МОК-а, Свијетског анти-допинг кодекса, заједничке Изјаве из Лозане, Закона о удружењима и фондацијама БиХ, те Закона о спорту Босне и Херцеговине.
Стручна служба ОК БиХ има 6 стално упослених радника подијељених по одjелима: одjел за спорт, одjел за међународне односе, одjел за администрацију, одjел за финансије, одjел за маркетинг, одjел за умјетност и културу.

НАШИ ПАРТНЕРИ